The Village

[Theo James]

[Brant Daugherty]

Lutao je selom, koje se nalazilo pored grada. Nije shvatao zašto to nazivaju selom kada se nalazi stotinak metra od grada. Pokucao je na jedna vrata, nije bio siguran da li neko živo ovde. Kada se niko nije odazvao pogledao je levo i desno da se uveri da tu nema nikog, a zatim je nogom razvalio u nutra. Kuća je bila prazna.

[Theo James]

Obilazio je ovo mesto gotovo svakog dana u isto vreme, a kada nije on to radio, poslao bi nekog drugog. Obično je bilo sve mirno, ali ovog puta je čuo kako je nešto lupilo i okrenuo se oko sebe ne bi li primetio nešto neobično.

[Brant Daugherty]

Prišao je jednom prozoru i video svog nadzornika kako se okreće ka pravcu buke. Brzo je prišao vratima i zatvorio ih, koliko toliko, da ne bi izgledala kao da je razvaljeno. Brzo je prešao iz te sobe u drugu tražeći zadnji izlaz, ako je postojao.

[Theo James]

Kako je prolazio pored jedne napuštene kuće, primetio je da vrata neobično stoje i pokušao da se seti da li je tako bilo ranije, ali za svaki slučaj hteo je da proveri to i krenuo ka kući. Došao je do vrata i kada je krenuo da ih otvori, primetio je da su razvaljena, pa je ušao i napravio par koraka, pažljivo gledajući ima li koga.

[Brant Daugherty]

Stao je iza vrata druge sobe, ugrizavši se za usnu da se slučajno ne nasmeje. Pribio se uza zid kada je čuo škripu vrata, znao je da je to Tio i da mu posle ovoga sleduje kazna ako ga uhvati. Pokušao je da ne diše i da ne paniči, ali mu se činilo da diše sve dublje i sve glasnije.

[Theo James]

-Ima li nekoga? -rekao je dovoljno glasno da bi neko mogao da ga čuje u bilo kojoj prostoriji u kući. Krenuo je iz prostorije u prostorije, nadajući se da će ipak uhvatiti nekoga.

[Brant Daugherty]

Ćutao je sve dok Tio nije otvorio ta vrata i tresnuo ga direkno u nos, raskrvavši ga - Nema nikog, možeš da ideš - odgovorio je. Uhvatio se za nos i podigao glavu na gore kako bi zaustavio krvarenje - Pravdao bih se, ali nemam neki dobar izgovor. Samo mi je bilo dosadno.

[Theo James]

Trgnuo se kada je čuo nečini glas i brzo zatvorio vrata kada bi video ko je tu. Namrštio se i nakrivio glavu, čekajući makar neko objašnjenje, ali kada je shvatio da ga neće dobiti spustio je ruke u džep i pružio mu maramicu, koju je sasvim slučajno imao u džepu. -Pa dobro, samo mi reci odakle ti ideja da provaljuješ u kuće?

[Brant Daugherty]

Uzeo je maramicu i stavio je preko nos. I dalje je držao glavu na gore - Kao što rekoh, bilo mi je dosadno. Misleo sam da je ovo napšteno i da više niko tu ne dolazi, ali zaje*o sam se. - rekao je, a onda dodao - A to što si mi polomio nos je trenutno najnebitnija stvar na svetu. Šta je to? Jedan nos manje više.

[Theo James]

Hteo je da se nasmeje, ali je znao da ne sme to da uradi, pa je nastavio da glumi ozbiljnost. Napravio je par koraka po prostoriji, pa ga je pogledao. -Dobro, slobodno možeš da odeš do nekog lekara, ispratiću te ako treba, ali čim ustanove da si okej, vratićeš se ovde i namestiti ova vrata.

[Brant Daugherty]

- Helou, jedini sam lekar u gradu. Mislim ima medicinskih sestri, ali mi one ne bi mogle pomoći. A sam sebi ne bih mogao proveriti nos - ispravio je facu i pomerio maramicu da proveri da li je krvarenje stalo. Krv je šiknula kao fontana - Divno - vratio je maramicu na nos - Sada pored toga što ću nameštati vrata moraću da ribam i krv.

[Theo James]

Kolutao je očima dok ga je slušao, pa je stao tačno ispred njega. -Imao si priliku da se javiš na vreme, ništa se od ovoga ne bi desilo. -slegnuo je ramenima i pogledao dole, pa se odmaknuo da ne bi zgazio na mesto gde je bila krv. -Dobro, siguran sam da uz tvoju pomoć neko može nešto da uradi.

[Brant Daugherty]

- Da sam se javio, verovatno bi mi ti lično polomio nos. Ovo mi se činilo kao bolje rešenje - rekao je - I da ne brini, nemam nikakve krvno prenosive bolesti, nećeš se zaraziti ako zgaziš u to - rekao je sarkastično kada se odmakao.
- Ne bih da stavim svoj nos u nečije pogrešne ruke - rekao je.

[Theo James]

-Možda i ne bih, možda bi bilo nešto drugo. -rekao je to ozbiljno, ali nije uspeo da se ne nasmeje. -Ne, ovo ti samo olakšavam posao, da ne bi morao da ideš po celoj kući i čistiš krvave otiske. -pročistio je grlo i odmahnuo glavom.
-Hajde, ja ću ti pomoći, samo mi reci šta treba da radim, dok nađemo nekog drugog, može da prođe i sat vremena.

[Brant Daugherty]

- Oh, možda bi mi polomio neku nogu? Ili više voliš da lomiš ruke? - rekao je i namrštio se. Nos ga je zaboleo kada je sakupio kožu - Am radije ću da čistim. Ovo mora da se snimi, a onda da se da primerena pomoć. Ja bih do bolnice mogao da iskrvarim. Mislim, ne bih mogao, mada možda bih i mogao - zbunio je samog sebe. Maramica je postala crvena, a iz nje je počela da kaplje krv - Šta kažeš da ideš da nađeš pomoć?

[Theo James]

-Rebra su mi okej. -klimnuo je glavom ozbiljno, pa odšetao do prozora, gledajući ga skroz ravnodušno, kao da mu je bilo svejedno, ali u suštini to je bila samo maska. -Gde bih mogao da nađem nekoga da ti pomogne sada? Da li si sto posto siguran da je prelom? Možda će se zaustaviti sada. -govorio je to mirnim tonom i ponovo se vratio do njega.

[Brant Daugherty]

- Oh, samo nemoj da ih polomiš sva. Ostavi bar dva - rekao je i udahnuo duboko.
- U bolnicu, bilo gde. Samo nađi nekog, pre nego što mi polomiš još nešto - rekao je ozbiljno - I da, siguran sam da je prelom. Povred na boli toliko mnogo. Ovo boli kao da me slon zgazio.

[Theo James]

-Sad neću nijedno, zeznuo si me. -nakezio se i naslonio na zid.
-A zar nije logičnije da ideš sa mnom, jer ovo će oduzeti mnogo više vremena, a i sam si rekao da si jedini lekar? -uzdahnuo je i gledao ga, pa mu je prineo stolicu kako bi mogao da sedne.

[Brant Daugherty]

- Jesam - rekao je - Bolje nos nego rebro.. ili kičma. A i očekivao sam da ćeš mi mozak izvaditi i dodati ga u kolekciju grešnika.
- Nije logičnije - rekao je i seo - Ne mogu da hodan sa glavom na gore i zapušenim nosem. Postoji šansa da polomim još nešto. Možda postoji još neki neformalni lekar. Možda

[Theo James]

-Zar stvarno delujem kao neko takav? -pogledao ga je prilično iznenađeno i napućio je usne, pa klimnuo glavom. -Dobro, sad makar znam kako me posmatrate.
Zastao je na trenutak, pokušavajući da se seti nekoga ko bi mogao da mu pomogne. -Idem da pogledam u jednoj kući u blizini, ima jedan čovek koji bi možda mogao da ti pomogne, ako pristane. Možeš li da ostaneš?

[Brant Daugherty]

- Pa, sobzirom da su te izabrali za vođu - rekao je brzo - Šta si misleo? Da ćemo te zamišljati kao cvetić na divnom proplanku kada sunce izlazi - ponovo se namršti.
- Naravno da mogu, ja i dalje volim svoj nos. Samo malo brže.

[Theo James]

Ugrizao se za usnu da ne bi prasnuo u smeh i okrenuo mu leđa, da ne bi mogao da vidi njegovu facu. -Okej, trebao sam to ranije da zaključim. -nakašljao se i krenuo ka vratima.
-Ne mrdaj, kažem ti za tvoje dobro.

[Brant Daugherty]

- Pa trebao si - rekao je. Pomerio je maramicu, koja je bila skroz crvena. Krv mu je i dalje tekla istom jačinom. Počela je da mu se sliva niz bradu i da kaplje u već dosta veliku baricu.
- Ne brini, evo me. Već sam krenuo da pobegnem. -rekao je sarkastično

[Theo James]

Zakolutao je očima, jer je čuo njegov komentar, pa čim je izašao iz kuće, ubrzao je korak kako bi što pre našao tog čoveka.

[Sponsored content]