I can be your hero.♥

[Jensen Ackles]

♥

[Jensen Ackles]

Lep, lepši, Nemanja Bjelica.

[Jensen Ackles]

Sve mi to liči na Pjotra Iliča, priču o jezeru, o dobru i zlu.

[Jensen Ackles]

Da, tako to izgleda kad se ceo svemir uroti protiv tebe, protiv nečega što želis celim srcem. Naše je trajalo čitavih 5 minuta, a onda se mašina zahuktala i odjednom se sve promenilo. Svet je za mene stao. Nisam više mogla da gledam. Povremeni pogled na te momke koji se lome na terenu za ekipu, dres, za svoju zemlju, a razlika se iz sekunde u sekund sve više povećava lomio me je, jer su mi za kratko vreme postali jako dragi, kao da ih poznajem. A jedino kako sam ih poznavala bilo je preko malih ekrana televizora i komputera. Svaki pogled na njih, onako bespomoćne budio je u meni nadu da ipak još uvek postoji šansa, da još uvek možemo da uradimo nešto, da će se probuditi taj čuveni srpski inat. Ali, gledajući kako se sve polako privodi kraju, znala sam da je to kraj. Napokon se začuo i poslednji zvižduk, i iako srebrni, za mene, kao i za većinu mojih zemljaka oni su ipak bili zlatni. Do poslednje sekunde borili su se muški, borili su se srdačno i iz sve snage za svoju naciju, za svoje Srbe. Pomalo razočarani, izašli su po te medalje. Taj ponos u mom srcu tog momenta je neopisiv. Bila sam rešena da se sutradan pojavim pred skupštinom, da ih zajedno s ostalim ponosnim zemljacima dočekam onako kako su zaslužili. A tu se opet javio Bog i ceo svemir, rešeni da je ostanem kod kuće. Svanuo je novi dan, a ja rešena da odem za Beograd, da ih dočekam, da uživo vidim Nemanju Bjelicu. A onda se sve polako nadovezivalo, kao da mi je, najpre potajno, a kasnije i potpuno otvoreno i rešeno govorilo:,,Tamara, danas ćeš ostati kod kuće." I tako je i bilo. Šef je kasnio s isplatom, tako da nisam imala Bog zna šta novca da bih otišla, nije bilo nikoga s kim bih otišla, jer su oni na koje sam, na neki način računala da idu u poslednjem momentu javili da ipak neće ići, a onda je bilo kasno da krenem prevozom, sama. Tako da sam morala da ostanem kod kuće. Jedino što mi je preostalo kao mogućnost je bilo gledanje prenosa preko tv-a, ali to nije bilo to. Ta atmosfera mora da se doživi s lica mesta, inače nije to to. Kao što je bilo u mom slučaju. Ipak, danas sam najponosnija, jer, iako ovako mali, ako svet ne zna ko smo i šta smo, iako ne zna gde je Srbija, mi smo toliko jaki da haramo u svim sportovima, da su sva pobednička postolja naša, sve medalje naše, a naša mala Srbija zemlja sporta, zemlja najboljih sportista i pre svega, ponosnih ljudi velikog srca.♥

[Jensen Ackles]

Beba mojaa. ^^ <3

[Sponsored content]