The Chasm

[Shailene Woodley]

[Ansel Elgort]

Dolazi ovdje sa Amandom, nakon sto joj je vec bio pokazao nekoliko soba kroz koje su prosli. Ovo je bilo prvo mjesto gdje trenutno nije bilo ljudi. A i ovdje je sam znao dolaziti. Znao se ponekad i spustiti do rijeke, i samo sjediti na stijenama i uzivati u zvukovima koje je voda proizvodila.
"I, sto kazes na Neustrasive?" kaze, dubokim i grubim glasom, pokusavajuci izgledati opasan.

[Amanda Seyfried]

Dok su prolazili hodnicima zadržala je hlada izraz lica i stav koji su imali ljudi oko nje. Nije joj se dopadalo ovo mesto, bilo je hladno i mračno, bez trunke života. Osetila se kao u nekom horor filmu, svakog trenutka očekujući da je neko zgrabi i pojede. Bila je znatno sitnija od svih ljudi pored kojih su prošli, mada to i nije bilo nešto novo.
Kada su zastali u prostorij bez ljudi odahnula je. Sve vreme je imala osećaj klaustrofobije, od uskih hodnika i previše ljudi. Sela je na pod oslonivši se na ruke "Apsolutno sam sigurna da mi je ovo prvi i poslednji put ovde. Nikada ne bih mogla da budem neustrašiva."

[Ansel Elgort]

Promatrao ju je, znajuci kako se osjeca. Tako je i njemu bilo. Ali ovo je samo bio mali postotak njegove frakcije. Pitao se sta bi samo rekla, kada bi joj sve pokazao.
"Naviknes se vremenom. Nije sve tako crno" nasmije se kada shvati koliko ironije ima u tome. "Mada, da ti kazem, ne zovu nas Neustrasivi bez razloga. Prilicno smo.... Pa, neustrasivi" slegne ramenima. "Da ti samo kazem koliko je osoba poginulo, ili bilo izbaceno iz frakcije, ne bi povjerovala. Najveci procenat otpadnika, jesu Neustrasivi" cijelo vrijeme joj je pricao malo tise nego obicno. Svaka soba bila je nadgledana kamerama, a tko zna, mozda su i mikrofone postavili.

[Amanda Seyfried]

Gledala ga je bledo pošto nije imala pojma o čemu priča. Očigledno je imao više informcija od nje, a u tom trenutku nije želela da zna više nego što već zna. I ovo joj je bilo previše "Nemam pojma o čemu, hoću reći kome, ili ipak čemu pričaš." rekla je krajnje zbunjeno pa odmahnula glavom kako bi se usresredila "Ne znam, mislim da ne bih mogla. Verovatno bi me ugušilo ovo mesto za manje od nedelju dana."

[Ansel Elgort]

Primjetio je da nije shvatila sta joj govori, ali takodjer i da to ne zeli. Barem za sada. Tako da je odlucio da joj nista ne spominje, barem ne jos.
"I ja sam imao slican stav, ali te mjesto promijeni. Ocvrsne te, ali opet je do osobe. Ako nisi rodjen hrabar, onda nisi za Neustrasive. Test ti o tome sve kaze" klimnuo je glavom.
"Ajde ovamo, zelim da ti nesto pokazem" rekao je odjednom, pa se krenuo polako spustati niz stijene. "Ides li?" vratio je pogled na nju. Ovo je radio iskljucivo zato jer joj je htio pokazati i dobre stvari ove frakcije, jer je do sada primjetila samo one lose.

[Amanda Seyfried]

"Ne slažem se sa testom, ali dobro." polako je ustala "Jel ti to pokušavaš da kažeš da ja nisam dovoljno hrabra?" prekrstila je ruke gledajući ga smrknuto iako se samo šalila. Istina je da se nije plašila gotovo ničega ali sebe nikada nije smatrala hrabrom. Isto tako nije verovala da strah utiče na hrabrost. U određenim situacijama, podstaknuta adrenalinom, možda bi i radila nešto što joj je sada delovalo potpuno banalno. Ali verovala je da joj adrenalin ne bi pomogao ni kod ovog mesta, jer i on je ograničen. Koliko god bilo kul skakati i izigravati opasnu devojku, znala je da na ovom mestu ne bi opstala.
Zastala je na vrh stepenica bacajući pogled na dole. Nije bila sigurna da to stvarno želi ali nije imala šta da izgubi, a nazad bez njega nije mogla. Udahnula je pa brzo klimnula glavom i krenula lagano za njim.

[Ansel Elgort]

"Zasto? Nisu ti se svidjeli rezultati koje si dobila?" zezao ju je, dok je pazio gdje staje i cijelo vrijeme pratio nju pogledom ako joj se slucajno ne bi okliznulo.
"Zar se ne osjecas slobodnom dok ovo radis? Kao da trenutno mozes sve uraditi?" upitao ju je dok su dosli na pola puta dolje. Zelio je znati da li je i kod nje ista situacija kod njega. Ovakvo male stvari je volio kod Neustrasivih. Nesto zbog cega se osjecao slobodnim, kao da granice ovoga grada ne postoje. S obzirom koliko je njegova frakcija imala losih osobina, zelio joj je pokazati one dobre. One koje on najvise voli. One zbog cega je i izabrao ovu frakciju.

[Amanda Seyfried]

"Ne, samo mislim da jedan test ne može da te okarakteriše." zastala je da se odmori, bila je zgrčena svo vreme pa su joj se noge neprimetno tresle. Nije se usuđivala da pogleda dole, znala je da će joj istog trena pripasti muka. Pre nego što su došli ovde imala je tri fobije, visinu, klaustrofobiju i gubitak voljenih. Treću je prevazišla ali sa ove dve se i dalje bori. Naravno, nikada ne bi priznala da se zapravo plaši, bila je previše tvrdoglava.
Lagano je nastavila da silazi. U jednom trenutku je promašila stepenik ali nije pala. Ipak, vrisnula je kao da je kolju. Kada je shvatila da je i dalje na nogama zatvorila je oči pokušavajući da stabilizuje disanje. Kada se konačno pribrala otvorila je oči i pogledala ga "Adrenalin. Volim adrenalin. Ne volim ovo." bio je to odgovor na njegovo pitanje. Nije imala pojma da li ju je razumeo ali u trenutku nije bilo važno. Nesigurno se spustila još par stepenica do njega pa sačekala da nastavi.

[Ansel Elgort]

"A test ti je samo pokazao one.." zastane kratko "..onu frakciju prema kojoj najvise naginjes. Frakcije su tu da iskorijene ostale osobine, da ti samo ta ostane" pricao je dok se penjao. Nije se umorio, jer nije vise ni znao koliko je puta ovo radio.
Cim je cuo da ona vristi, refleksno ju je uhvatio za ruku, pa je odahnuo kada je shvatio da ne pada, vec da se samo okliznula. Tada je shvatio da ovo i nije bila bas najbolje promisljena ideja. Ako bi jedno od njih dvoje pali, poginuli bi na licu mjesta. Sada je bilo prekasno da joj to kaze. "Zelis da se vratimo?" upitao je, stojeci na mjestu, tek tada joj pustajuci ruku.

[Amanda Seyfried]

Odmahnula je glavom nekoliko "Već smo prošli pola, ne pada mi na pamet da se sada vraćam, idemo do kraja." nabacila je osmeh iako joj nije bilo do njega. Nije volela da ostavlja stvari nedovršene te je nastavila dalje. Dok je išla iza njega obrisala je dlanove o pantalone, razmišljajući o testu i onome što je reko "Mislim da tvoje pravo ja nikada ne može da se izbriše, pa sve i da te zaključaju u belu sobu, da poludiš."

[Ansel Elgort]

Klimnuo je glavom, pa se polako nastavio spustati ovaj put obracajuci vise paznje na nju. Sa ovim je pokazala da ima hrabrosti u sebi. Mozda ne toliko da bi se najbolje snasla u Neustrasivim, ali dovoljno da bi prezivjela inicijaciju. Postovao ju je zbog toga.
"Ovisi koliko ti je jak karakter" slegne ramenima, pa nakon nekoliko vecih koraka, skoci na stijene pored rijeke i okrene se ka njoj. "Dobro si?" upita kada i ona skoci na stijenu.

[Amanda Seyfried]

"Dovoljno jak, rekla bih." uvek ju je zanimalo zašto ljudi imaju loše mišljenje o sebi. Ona je sebe prihvatala i bez stida pričala o svojim manama i vrlinama. Nije to bila narcisoidnost, mada je neke nervirao njen stav. Samo je bila realna. Kada je skočila na stenu umalo se nije srušila. Odahnula je kada su konačno stigli, pogledavši gore uz stepenice. Odavde nije bilo toliko strašno. Pogledala je oko sebe pre nego što mu je odgovorila "Ko nova."

[Ansel Elgort]

"Nekima nije. Nekima se lako moze slomiti" kaze, razmisljajuci na glas, pa odluci promijeniti temu, jer pricanje o frakcijama i karakteru im je oboma usisavalo raspolozenje.
"I sto kazes?" pokazao je rukom ka rijeci. Ovo je njemu licno bilo najugodnije mjesto u frakciji. Slabo tko se spustao dolje, jer su za razliku od njega slusali upozorenja o velikoj mogucnosti pada i smrti.

[Amanda Seyfried]

Osvrnula se oko sebe gledajući reku i stene koje su ih okruživale. Bilo je lepo, svakako drugačije od ostalih delova ove zgrade. Osećaj od malo pre je nestao, sada se osećala lepo, smireno. Ovo mesto je bilo umirujuće, tiho i zavučeno, ličilo je na mesta na koja je odlazila kada je želela da bude sama. "Lepo je." rekla je posle kraće pauze.

[Ansel Elgort]

Klimnuo sam glavom i nasmijesio se. "Zelio sam ti pokazati da Neustrasivi imaju i pozitivne strane. Inace, ovo je moje najdraze mjesto u jami. Jednostavno opusta" sjeo sam pored stijena, pazeci da ne dodirujem vodu, jer je rijeka ovdje tekla iznenadjujuce brzo.
"Nikada nisam bio u odajama Cestitih" okrenuo sam se prema njoj i podigao blago obrve. "Kako je tamo?"

[Amanda Seyfried]

"Am..." zastala je razmišljajući o njegovompitanju "Malo je monotono, prostorije su slične ali svaka ima nešto upečatljivo. Nije sve crno belo, ima dosta boja, mada su i to neke mrtve boje. Prostorije su velike sa gomilom klupa i stolica, uglavnom pošto se u svakoj održava neka konferencija ili suđenje i tako te stvari. Kancelarije su ozbiljne, moderne, kao i bar. Nije toliko loše." slegla je ramenima. Bilo je ugodno, volela je da provodi vreme tamo al je sumnjala da bi se njemu svidelo. Ako mu se ovo mesto sviđa, tamo bi se deinitivno osećao otuđeno.

[Ansel Elgort]

Klimnuo sam glavom, sada shvatajuci kako se ona osjecala oko Neustrasivih. Cestiti nisu bili jedna od frakcija kojih sam dobio na testu. A i da jesu bili, ne bi ih odabrao. Oni su gledali na zivot kao na crno i bijelo. Nije bilo nista izmedju. A ja to nisam mogao.
"Nevjerujem da bi mogao tamo zivjeti" odmahnuo sam glavom. "A i njihova inicijacija. Primiti serum i odgovarati iskreno na sva pitanja o sebi, pred mnogim ljudima, ne mogavsi nista skriti" ponovno sam odmahnuo glavom. "Ne znam kako si ti to uradila"

[Amanda Seyfried]

Slegla je ramenima, zapravo to i nije bilo toliko teško. Pitanja su bila lična ali ne previše duboka. "Rekla sam ti već šta mislim prema testu i prema svemu ovome. Ali taj deo bar nije bio težak. Čestite sam izabrala jer sam znala da ću se među njih najbolje uklopiti, nije mi to odredio test. Oduvek sam smatrala da je istina najače oružje a tajne najveća slabost." sela je na stenu oslonivši se na dlanove.

[Ansel Elgort]

"Onda mora da ti jako smeta zivjeti na ovom mjestu" promrmljao sam, razmisljajuci sta sve od nas skrivaju. Iako nisam bio Cestiti, uvijek sam zelio znati istinu, barem oko onih vaznih stvari. I nisam volio da se nesto skriva od mene. Zato mi je ovo mjesto toliko i smetalo.
Ali trenutno mi se nije dalo pricato o frakcijama i ovom mjestu. Jednostavno sam shvatio da je to jedina tema o kojoj pricam u posljednje vrijeme.
"Imas ovdje posao?" upitao sam, jer me je interesovalo kakve to poslove rade Cestiti. Obicno sam ih zamisljao da samo hodaju uokolo i pricaju istinu ili po cijele dane ubrizgavaju serume da ne mogu pricati lazi, sto vjerovatno nije bila istina.

[Amanda Seyfried]

Bilo joj je drago što je promenio temu. Nije volela da priča o stvarima o kojima je znala malo, a na ovu temu i nije želela da zna više nego što je neophodno. Njeno shvatanje je bilo sledeće: nije volela ovo mesto ali je zahvaljujući njemu živa i zdrava. Ne zna ništa o ovom mestu i želi da tako i ostane. Što manje zna, to će manje skivati.
Klimnula je glavom kada je pomenuo posao "Imam, ja sam sudija." nasmešila se "Nemoj da budeš tako zapanjen, da nisam postala glumica verovatno bih bila sudija ili veterinar."

[Ansel Elgort]

Slegnuo sam neprimjetno ramenima, shvatajuci da je sudija savrsen posao za Cestite.
"Ja sam instruktor, tako da definitivno imam zanimljiviji posao od tebe" nacerio sam se, zezajuci ju. "Nosis li one haljine za sudije ili kako god se zovu?" upitao sam ju ozbiljno, suzdrzavajuci smijeh.

[Amanda Seyfried]

"Instruktor čega?" Pogledala ga je zainteresovano "Ja volim svoj posao, svaki put radiš nešto drugo." Nije mogla da suzdrži smeh na njegovo pitanje "Mislim da to više ne rade ni u filmovima. Ne, oblačim se kako god želim."

[Ansel Elgort]

"Treniram pocetnike" klmnuo sam glavom. "Smatram da je to najzanimljiviji posao ovdje, zato sam ga i izabrao" slegao sam ramenima. Previse je bilo instruktora koji su bili brutalni, a to sam pokusavao popraviti. Za sada mi i nije bas najbolje islo.
"Steta. Mislim da bi bas izgledala zgodna u njima" rekao sam, i nacerio se, zamisljajuci nju u jednoj od tih haljina. "Bolje se ti drzi te svoje odjece" nasmijesio sam se slabo.

[Amanda Seyfried]

"Ali stvarno bih volela da se na jedenom suđenju pojavim u tome, ali nigde ne mogu da nađem prodavnicu kostima. Htela sam da nabavim i onu belu periku." zakiko tala se pa skočila na noge "Ajde profesore, nauči me kako da se odbranim kada me napadne neko na ulici." kezila se dok je podizala stisnute pesnice izpred glave.

[Sponsored content]