Labs

[Lucy Hale.]

[Ansel Elgort]

Nakon sto sam kratko Amandi pokazao neke od vaznijih prostorija u Ucenim, doveo sam ju u laboratoriju u kojoj sam provodio vecinu svog dana.
"Evo ga, moje malo carstvo" nasmijesio sam se kada smo usli, rukom pokazujuci laboratoriju. "Kladim se da vi u Cestitim nemate ovako cool prostoriju" nacerio sam se.

[Amanda Seyfried]

Dok su obilazili zgradu nije se usuđivala da pipne ništa. Ali kada su došli ovde, kao neko malo dete je dobila želju da pipne svaki predmet. Prelazila je rukom po površini stola dok je šetala prostorijom, upijajući svaki njen deo. U školi je obožavala hemiju, ali laboratorija nije bila ni približno ovakva. "Pa znaš kako, svi mi volimo različite stvari, ali da, ovde zaista jeste divno." zastala je ispred prve posude koju je prepoznala sa časova iz škole.

[Ansel Elgort]

Nasmijao sam se kada sam primjetio njenu reakciju na ovo mjesto. I ja sam imao slicnu kada sam ga prvi put vidio.
"Pa, jesi spremna za malo nauke?" podigao sam obrve, prilazeci jednom od stolova.

[Amanda Seyfried]

Pratila ga je pogledom brzo klimajući glavom "Jel mogu da dobijem mantil i naočare?" upitala je malo višim glasom, uzbuđeno, dok je dolazila do njega.

[Ansel Elgort]

Suzbio sam smijesak pa samo klimnuo glavom. "Tamo su mantili, donesi i meni jedan" pokazao sam rukom, pa iz ladice izvadio dvoje zastitne naocale.

[Amanda Seyfried]

Brzo je otišla po mantile, svoj je obukla pre nego što se vratila do njega. Pružala mu je mantil, vezala kosu u rep pa stavila naočare. "Jel nam trebaju i rukavice?"

[Ansel Elgort]

Samo sam izvadio dva para rukavica i pruzio njoj jedan, pa obukao mantil. "Pa asistentu, spremna?" podigao sam obrve, i nasmijesio se, stavljajuci naocale.

[Amanda Seyfried]

Navukla je rukavice pa ga pogledala podignuvši obe obrve "A ne, ne, danas si ti asistent a ja uzimam glavnu ulogu." rekla je ozbiljno pa ga blago gurnula i stala na njegovo mesto

[Ansel Elgort]

Samo sam se nasmijesio pa ju pogledao i uozbiljio si. "Pa profesorice, sta danas radimo?" podigao sam obrve, navlaceci rukavice.

[Amanda Seyfried]

Napućila je usne dok je razmišljala pa podigla prst kezeći se "Danas ćemo da damo mogućnost učenicima da biraju. Dakle, izvolite birajte."

[Ansel Elgort]

"Profesorice, meni ne nazalost prvi dan ovdje, pa se ne razumijem bas. Bolje da vi birate" rekao sam suzdrzavajuci smijeh i pokusavajuci izgledati ozbiljno.

[Amanda Seyfried]

Nagnula je glavu slegnuvši ramenima "Dobro onda. Radićemo da radimo eksperiment sa hlornom vodom." lupila je jedino čega se setila iz škole, mada nije ni bila sigurna da je dobro rekla.

[Ansel Elgort]

"Kako zelite" suzbio sam smijesak i prekrstio ruke. "A sta nam treba za taj eksperiment?"

[Amanda Seyfried]

Pogledala ga je nadmeno "Danas ja postavljam pitanja. Ako želite da ostanete ovde morate da imate određeni nivo znanja." rekla je gledajući ga odozdo. Zadržavala je ozbiljan izraz lica mada joj je bilo smešno. "Dakle, da te čujem, kako se dobija hlorna voda?" pitala je dok je čeprkala po nekoj svesci, tražeći eksperiment koji je bio opisan od početka do kraja.

[Ansel Elgort]

"Hlorna voda se dobija uvodjenjem hlor gasa u vodu" rekao sam, monotonim glasom, grickajuci usnu, kako bi suzbio smijeh. Da je nisam grickao, vjerovatno bi se odvalio smijati, toliko da bi me stomak zabolio. Kada je doslo do glume u filmovima, bio sam prilicno dobar, ali do ovakve glume... pa recimo da je tada moja gluma imala granicu, koja nije bila narucito visoka.
"Profesorice, jeste nasli eksperiment?" podigao sam obrve.

[Amanda Seyfried]

"Vrlo dobro." rekla je ravnodušno, popravljajući naočare. Amandi je bilo jako teško da se obuzda u određenim situacijama, a događalo se da i na setovima dobije napade smeha. Međutim, sada se uživela u ulogu te uopšte nije razmišljala o tome. Kada je postavio pitanje podigla je pogled "Ne, ovo će biti eksperiment iz glave. Ti ćeš mi govoriti šta da radim." rekla je ravno, gledajući ga strogo, pa zatvorila knjigu i sklonila je u stranu.

[Ansel Elgort]

"Eksperiment iz vase glave, a hocete da vam ja govorim" pokusavao sam izgledati zbunjen, ali nisam vise uspjevao, pa sam samo prasnuo u smijeh.
"Dobro, glumac sam, ali ne toliko dobar. Sta hoces da radimo?" podigao sam obrve, uzimajuci par staklenih posudica.

[Amanda Seyfried]

"Zamolila bih vas da mi se obraćate sa vi. Starije ljude treba poštovati." ni sama nije mogla više pa je izvila usne u osmeh "A ne znam, stvarno ne pamtim ništa iz škole. Ajde, ti biraj."

[Ansel Elgort]

"Imam jedan..." zastao sam kratko i otisao do jednog odmarica. "Napitak na kojem radim" otkljucao sam ormaric i izvadio sve sto mi je trebalo. "Pokazuje tvoje strahove" pogledao sam ju oprezno, cekajuci sta se reci na to.

[Amanda Seyfried]

Suzila je oči kada je pomenuo strahove "Zašto bi iko to želeo?" naslonila se na sto prateći ga pogledom. Cela stvar oko strahova bila joj je glupa, mada se i sama plašila određenih stvari. "Mislim da moj psihijatar ne bi želeo da eksperimentišem sa tim." isturila je donju usnu tapkajući se po bradi.

[Ansel Elgort]

"Film u kojem sam glumio dao mi je ideju" slegao sam ramenima. "Ako znas svoje istinske strahove, mozda ih mozes savladati. Razmisljao sam dosta o tome" rekao sam, prenoseci sve sto je trebalo na stol. Jos uvijek ga nisam isprobao, ali to joj nisam zelio reci. Barem ne jos. "I neces ga ti probati. Ja cu" dodao sam, provjeravajuci da li je sve tu.

[Amanda Seyfried]

Udaljila se korak od stola kao da je pored nje upravo stavio bombu. Prekrstila je ruke cipkajući u mestu. "Am, jel to sigurno? Šta ako zauvek ostaneš zarobljen tu? Mislim, može da se desi, znaš, da nešto krene naopako. Šta će se uopšte desiti? Sanjaš, padneš u iluziju, počneš da haluciniraš? Nije mi jasno." isturila je usnu osećajući onaj čudan osećaj u stomaku. "Mislim, šta da radim ako dobiješ neki napad ili tome slično, i pokušaš da me ubiješ?" odvalila je prvo što joj je palo na pamet pa brzo dodala "Ili povrediš sebe. Mislim, možda pokušaš to." govorila je u jednom dahu, brzo, nesvesto tapkajući prstima ramena.

[Ansel Elgort]

"Moze svasta krenuti naopako" mentalno sam presao preko spiska stvari koje bi bi se mogle dogoditi, pa sam samo odmahnuo glavom. "Ako nesto krene, samo mi das ovu inekciju" ispruzio sam inekciju koju sam drzao izmedju palca i kaziprsta.
"A i to je slicno kao da padnem u trans" slegao sam ramenima. "Necu vidjeti tebe, samo cu vidjeti ono sto napitak stvara, to jeste moje strahove" zamislio sam se kratko. "Biti ce to smijesno gledati sa tvoje strane, ustvari. Izgledati cu kao ludjak dok budem mahao rukama prema nicemu" pricao sam, dok sam gledao u opremu, sto sam imao cesto obicaj kad sam bio ovdje. "Ali naravno, ako ne zelis, ne moramo" skrenuo sam pogled na nju i podignuo obrve.

[Amanda Seyfried]

Mrštila se sve vreme dok je pričao. Sama činjenica da mora da izigrava doktorku nije joj bila ni malo slatka. Setila se svoje tetke koja je bila dijabetičar pa je svakodnevno morala da se bode kako bi nadoknadila insulin. Izvila je usne u grimasu pri pomisli na to pa se uozbiljila kad ju je pogledao. Slegla je ramenima, na kraju krajeva i jeste joj bilo sve jedno, jer nije ona ta koja će gubiti tlo pod nogama niti dobijati anksiozne napade. "Okej drugar, uradićemo to. Gde treba da te ubodem? I kako da znam kad je pravo vreme?" pitala je ravnim glasom, cipkajući u mestu.

[Sponsored content]