Ferris Wheel

[Shailene Woodley]

[You must be registered and logged in to see this image.]

[Andrew Garfield]

Endi je šetao parkom užurbano. Ruke su mu bile u džepovima ogromne dukserice, a pogled prikovan za zemlju. Ovih dana je bio posebno paranoičan, mislio je da ga neprestano neko posmatra. Pogledao je preko levog, pa preko desnog ramena i, iako nije video ništa sumnjivo, uvukao se u nasumičnu gužvu jer se uvek osećao bolje kada je više ljudi bilo okolo. Iza sebe je čuo žamor i dobacivanje. Nije imao pojma da je ušetao u red za Ferris Wheel. Ispred njega se našao stariji, krupniji čovek, koji je ispružio ruku ka njemu i zatražio mu novac. Krajnje pogubljeno, Endi je zavukao ruku u džep pantalona i dao mu zgužvanu novčanicu. Nije bio najsrećniji zbog vožnje, ali nije hteo da izgleda kao najveća budala i pravi komplikacije. Nakon što je dobio kartu, ušetao je u predviđenu kabinu.

(zaboravila sam kako se ovo zove na našem o.o)

[Amanda Seyfried]

(au brate ne znam ni ja O.o panorama, jel tako?)


Od trenutka kada je izbila cela ova katastrofa Amandin život se promenio iz korena. Svoj život pre svega ovoga videla je kao ružu, a po dolasku u ovaj grad kao trn. Odlučna da u potpunosti odbaci svoj prošli život, ili bar one najupečatljivije stvari koje su je sećale na njega, Amanda je došla upravo ovde, spremna da se suoči sa svojim najvećim strahom. Dok je stajala u redu pogledom je prikovala veliki točak koji se vrteo ne tako brzo, ali njoj je delovao previše strašno. Oko sebe je mogla da čuje dečiji žamor a sama činjenica da će se tu voziti i deca ohrabrila ju je. Zato je odlučno dala pare krupnom čoveku i uzela kartu, pre nego što je ušla u kabinu za nekim dečkom sa tri broja većim duksom, ako ne i više. Sreća pa se nije plašila zatvorenog prostora, iako je odjednom osetila potrebu za slobodom. Sela je na klupicu pored dečka, stisnuvši pesnice.

[Andrew Garfield]

Endru nije imao problem ni sa visinom, ni sa uskim, zatvorenim prostorom. Zato ova vožnja neće probuditi u njemu nijednu emociju osim verovatno velike dosade i iščekivanja da se završi. Kao mali se milion puta vozio Londonskim okom i oguglao je na sve što jedna ovakva vožnja može da probudi u osobi. Međutim, sada se setio svojih roditelja, kojih više nije bilo. Da bi otresao uspomene i loše misli, pročistio je grlo, seo na klupu i posvetio pažnju plavušici koja je ušla unutra i sela pored njega. Na trenutak ga je njena kosa užasno podsetila na Emu. Ne, nemoj. Te uspomene su takođe imale tako gorak ukus.

Endi je bio veoma druželjubiva osoba i sve kroz šta je prošao ga je promenilo, ali ta strana njega je i dalje bila tu. Sada je razmišljao da li da se obrati devojci koja je po njegovom mišljenju izgledala blago istraumirana.
"Visina ili klaustrofobija?" Upitao je, a izražen britanski akcenat mu se čuo u glasu. Više nije gledao u nju, već striktno ispred sebe, i čekao je da krenu.

[Amanda Seyfried]

Brojala je u sebi do sto, pokušavajući da otrese misli iz glave. U ovakvim situacijama joj je i te kako nedostajao Džastin. Osmehnula se pri pomisli na njega, zatvorivši oči.
Amanda nije bila jedna od onih koja je žalila za svojom porodicom. Svakako se osećala usamljeno bez igde ikoga ali pomirila se sa činjenicom da ih više nema. Iako se vezivala za osobe, veoma brzo, nije je slomilo to što je ostala bez većine njih. Na čelu sa sestrom, roditeljima i Džastinom. Rado ih se sećala, i nikada nije pri tome osetila bol već leptiriće u stomaku a licem bi joj se proširio osmeh. Pamtila je sve trenutke provedene sa njima, i upravo su je oni terali napred. Zbog njih je i sada ovde, sama, sa svojim strahovima i verovatnoćom da će dobiti panični napad.

Dečko pored koga je sela delovao je poznato pa ga je samo na trenutak pogledala. Da, znala je ko je to. Nikada ga nije videla u filmu niti ga je lično upoznala, ali Ema joj je jednom pokazala njegovu sliku. Amanda se svojevremeno družila sa Emom, zapravo bila je ubeđena da je i ona ovde negde. Odmerivši dečka do nje osetila je grčenje u stomaku. Svakako nije planirala da je pominje, istina za volju nije želela da zna. Gledala je svoje ruke dok su ljudi ulazili i sedali na klupe. Što ih je više ulazilo to je njoj gore bilo. Na kraju ih je bilo tačno devetoro, uključujući bebu i dve petogodišnje devojčice, bliznakinje.

Začuvši glas sa svoje desne strane, Amanda je bila gotovo sigurna da pripada Eminom dečku. Svi ostali ljudi delovali su normalno osim nje, koja se tresla kao da je gola izašla na sneg. Ili je bar imala takav osećaj. Podigla je pogled grickajući usnu. "Oba. Dodaj tome i anksioznost i panične napade." rekla je tiho kako bi samo on čuo, cupkajući u mestu.

[Andrew Garfield]

Što je duže sedeo u tišini sa prizorom devojčine kose u uglu njegovog vidnog polja, to je više razmišljao o Emi. O tome kako su se upoznali zahvaljujći Spajdermenu, kako su se družili, zaljubili i neizmerno voleli toliko dugo, a onda o tome kako je sve palo u vodu i kao da se ništa nikada nije desilo među njima. Zajedno su pregrmeli virus, gubitak porodica i selidbu u ovaj prokleti grad, a sada su bili stranci. Za sve to je mogao da krivi samo i isključivo sebe. On nije mogao da podnese promenu i postao je otresit, krio je emocije i ophodio se prema njoj hladno. Ona nije planirala da mu da vremena da se vrati u normalu, samo je...otišla i ostavila ga samog na sred one odvratne ulice. Zato je Endru postao blagi kleptomanijak i pušio je onaj džoint čiji je miris toliko mrzeo da je i sada namrštio obrve. Nije bilo više nikoga da ga prodrma i dozove pameti.

Prestao je da razmišlja o svojoj bivšoj devojci kada je kabina polako počela da se puni. Osmehnuo se kada je video mališane. Uvek je voleo decu. Podrazumevalo se da će smeđokosi dečko ostvariti kontakt sa gotovo svima u kabini jer je bio toliko otvorena osoba. Međutim, sada mu je pažnju zaokupirala plavušica. Mislio je da će dobiti napad tu pored njega. Njen odgovor i samo ponašanje su mu održali maleni osmeh na licu. Nagnuo se napred da bi ga samo ona čula, ali je sve vreme gledao u dečicu.

"Vidi kako su oni hrabri. Nemoj da ti se deca smeju", šaputao je, a smeh mu se osećao u glasu. "Nije ništa strašno, videćeš." Znao je da sve to džabe govori. Štaviše, nije voleo kada njemu tako neko pametuje i održava kliše motivacione govore, ali to je bilo jedino što je mogao da joj ponudi u ovom trenutku. Podigao je obrve i konačno je pogledao kada je osetio da su krenuli.

[Amanda Seyfried]

Jedino o čemu je Amanda razmišljala u ovom trenutku bila je mrlja na prozoru preko puta nje. Gledala je tu mrlju uskresređeno, kao da je u pitanju neka zagonetka vredna ko zna koliko, a ne najobičnija mrlja. Pokušavala je da joj odredi oblik, mada je uspela da je uporedi samo sa amebom. Ameba. Nije mogla da se ne nasmeje sama sebi. Sprema se paklenih deset minuta a ti razmišljaš o amebi? Glupačo.

Devojčice su joj se smešile i mahale, mada ih na prvi pogled nije primetila. Tek kada su uzviknule crvenkapa spustila je pogled na njih, slabašno im se osmehnuvši i mahnuvši, a na zahtev da im peva pesmu koju je snimala za film slagala je da je boli grlo. Na njenu sreću, devojčice su razumele. Samo joj još pevanje fali pa da upotpuni svoj napad. Iz nekog razloga u poslednje vreme je dobijala traume dok je pevala u javnosti, a možda je to samo proizvod svega ovoga. Možda je krajnje vreme da konačno poseti psihijatra.

Generalno gledano, nije joj bilo teško da skriva svoje strahove i anksioznost, naučila je da vodi miran život ali bilo je krajnje vreme da se suoči sa svojim problemima. Kad će ako ne sada? Možda sutra bude prekasno. Pogledala je dečka do sebe kada je krenuo da joj deli savete. Došlo joj je da mu se nasmeje u lice i kaže nešto kao 'lako je tebi da kažeš', ali nije. Na kraju krajeva, on uopšte ne mora to da radi. Kao odgovor samo je klimnula glavom, znala je da će joj glas biti previsok ako progovori.

Kad su krenuli u stomaku je osetila pritisak. Adrenalin joj se peo uz kičmu i mogla je da oseti kako joj se nešto skuplja u grudima. Desnom rukom je nesvesno zgrabila dečka za nadlakticu, zarivajući mu nokte u ruku a levom se uhvatila za klupu.

[Andrew Garfield]

U kabini je bila i grupa tinejdžera koji su očigledno nameravali da budu bučni i prave haos sve vreme. Endi je primetio da se beba uznemirila zbog tolike buke i obratio se bandi, rekavši da se malo utišaju. Oni su tek tada obratili pažnju na njega. Počeli su da bulje. U Coral Hillsu je bilo previše poznatih ličnosti i izgledalo je kao da su one činile većinu populacije. Ponekad bi zaboravio da su tu bili ljudi koji će se oduševili kada ga vide. Usledila su pitanja o Spajdermenu, a zatim i o Gven Stejsi. Svi su izrazili svoje duboko žaljenje na kraj drugog dela filma. Nije prošlo puno, a oni su pitali o Em, na šta je on odgovorio da je prilično zauzeta u poslednje vreme. Onda se izvinio i rekao da mora da posveti pažnju svojoj drugarici sa kojom je došao da se provoza. Diskretno je pogledao devojku koju su bliznakinje nazivali Crvenkapom.

Cimnuo se kada ga je devojka uhvatila za ruku i zarila mu nokte jer to nije očekivao. Stavio je svoju ruku preko njene, pokušavajući da joj olabavi stisak, ali joj je opet držao ruku da bi se bolje osećala. "Sve je u redu", gledao je sa razumevanjem u očima i skliznuo palcem preko njene šake, kao da je masira.

[Amanda Seyfried]

Buka joj nije smetala, zapravo joj je prijala činjenica da nije u centru pažnje. Ostali su popreko gledali tu decu ali ona im je bila i više nego zahvalna. Osim toga, buka je pomogla da samo na trenutak prestane da razmišlja pesimistično. Tiho je zacvilela kada im se dečko do nje obratio, odolevajući porivu da ih vrisne. Primetila je da mu je žila iskočila kada su pričali o Emi, svakako je delovao kao da ne želi da priča o njoj i bilo joj je drago što nije odmah pitala. Ali sama činjenica da je "previše zauzeta" stavila joj je do znanja da je i Ema ovde negde. Jedan teret joj je spao s leđa, mada u sebi nije osetila nikakvo olakšanje.
Iako je osetila njegov pogled, nastavila je da zuri u mrlju na staklu.

Pritisak u stomaku se povećavao dok se kabina polako udaljavala od zemlje. Sa porastom visine povećavao se i njen strah a jedino što ju je sprečavalo da krene da vrišti bila su deca. Nije želela da zbog nje imaju traume.
Najpre nije osetila njegov dodir, bila je previše zgrčena da bi osetila išta. Začuvši njegov glas pogledala ga je bledo, zatim spustila pogled na ruku olabavivši stisak a onda ga ponovo pogledala kriveći usta "Izvini."
Ipak, nije sklonila ruku iako je možda trebalo. Htela je, ali je bila sigurnija dok ga je držala. Malo je falilo da uhvati i ženu sa svoje druge strane ali i klupa je u tom trenutku mogla da prođe.

[Andrew Garfield]

Pokretanje panorame kao da nije nimalo uticalo na Endija. Smeđokosi dečko je zadržao isti izraz lica: zamišljen, sa osmehom koji se jedva nazirao. Naravno, dobio je onaj osećaj u stomaku usled pritiska, ali mu to nije predstavljalo nikakav problem. Umesto da paniči, promatrao je reakcije prisutnih. Tinejdžeri su očekivano brbljali i delovali generalno uzbuđeno. Roditelji su gledali svoju decu, nasmejani, ali sa dozom brige u očima, dok deca nisu bila najsigurnija šta se dešava, ali su bila zaintrigirana. Pa, osim jedne od bliznakinja koja se ućutala i izgledala pomalo uplašeno. Svakako manje od devojke koja je sedela pored njega.

Nije mu bila jasna ta frka vezana za visinu, mali prostor i slično. Imao je on strahove, daleko od toga da nije, ali neki su mu delovali besmisleno. Šta je moglo da im se desi trenutno? Po njegovom mišljenju, bili su sigurni. Psiha čini svoje, nema šta.

Spustio je pogled na svoje ruke čim je ona popustila stisak. Tu su bile rupice koje mu je napravila noktima, ali to mu nije smetalo. Shvatio je da joj je lakše ako ga drži za ruku i zato je nije ni pustio. Da je to bio neko koga je Endi poznavao, verovatno bi ga sada pošteno zezao i smejao se, ali nije hteo da ispadne kretenčina prve klase. "Opušteno." Palo mu je na pamet da bi devojci bilo lakše ako bi pričao sa njom. Brbljao je kada god je imao priliku i uvek je imao neku temu u rukavu, sa njim nikada nisi mogao da ćutiš. U stvari, s njim si samo mogao da ćutiš jer je on vodio svaki razgovor. Međutim, sada mu je bilo malo teže jer nije znao apsolutno ništa o devojci. Pa, osim da se užasno plaši visine. Naravno, nema šanse da priča o tome. "Čemu nadimak Crvenkapa? Imao sam crvenokosu drugaricu koju sam ponekad zvao tako, ali koliko vidim ti si prilično ne-crvena." Izgovorio je brzo, ali krajnje razumljivo, trudeći se da ona bude jedina koja će čuti to.

[Amanda Seyfried]

Pevala je u sebi, uplašeno prelazeći pogledom po kabini. Zadržala se na bliznakinji koja je bila uplašena, mada znatno manje od nje. Amanda je razumela kako joj je. Pogledi su im se sreli pa se Amanda nasmešila na silu, ulivajući devojčici podršku. Mala se zacrvenela pa pobegla kod mame na šta se Amanda nasmejala tiho. Međutim, smeh nije trajao dugo.

Racionalni strahovi nikada nisu plašili Amandu. Nije se ona plašila da će joj se nešto desiti, niti se bojala smrti, gubitka voljenih ili drugih stvari koje su neke ljude užasavali. Iz nekog nepoznatog razloga plašila se visine, a klaustrofobija se povremeno javljala, uglavnom u ovakvim situacijama. To čak i nije bila klaustrofobija, više gušenje, nedostatak vazduha koji se javljao uz druge strahove. Tako je bar njena doktorka rekla.

Dečku do nje, spajdermenu, ovo je verovatno bila svakodnevnica. Trudila se da razmišlja o gluposima kako bi zaboravila gde je, baš kao što su joj govorili. Glas spajdermena bio je donekle utešan, doduše možda bi delovao na malu devojčicu ali ne i na Amandu. Oklevala je da li da pogleda kroz staklo preko ramena ali znala je da je to jako loša ideja pa je ostala ukopana u mestu. Kada je dečko ponovo progovorio okrenula je glavu ka njemu "Igrala sam crvenkapu pre par godina. Crvenkapa - crvena kapica. Imala sam crvenu kapuljaču. Bilo je zabavno." u normalnim okolnostima nasmejala bi se njegovoj šali ali sada je samo mogla da izvije usne u nešto što je više ličilo na grimasu nego na osmeh.

[Sponsored content]