Lafayette Cemetery

[Shailene Woodley]

[Amanda Seyfried]

Dugo je razmišljala pre nego što je konačno odlučila da poseti ovo mesto. Od kako su došli bila je ovde samo jednom, onaj dan kada je tražila da se podigne spomenik sa imenima njenih roditelja i njene sestre. Bila je to zapravo samo jedna ploča, ali njoj je značila. Nalazila se na u zadnjem delu groblja, okružena drugim pločama.

Amanda se sećala tog dana kada je odlučila da napravi ploču. Bio je divan, sunčan da, treći od kako su ušli u grad. Tri dana je provela sa nekim bolom u grudima, nije izlazila iz kuće. Na savet drugarice uradila je ovo. Spakovala je stvari koje su je najviše sećale na porodicu, došla ovde, zatrpala ih, napravili su joj ploču kakvu je želela i to je bilo to. Od tada se oseća lakše, spokojnije. Znala je da je sve na psihičkom nivou, pa opet.

Sada je išla ka ploči, prvi put posle toliko vremena. Nikada nikome nije rekla za nju, pa nikome osim Erin koja ju je nagovorila na to. Šetala je sa buketom ljiljana, iako je bila alergična na njih. Bilo je to omiljeno cveće njene sestre. I Amanda ga je volela, ali na žalost, nije ga podnosila. Šetala je desetak minuta pre nego što je konačno stigla do cilja. Ploča je bila očuvana, što nije bilo čudno pošto su o groblju vodili računa svakodnevno. Spustila je cveće na pod, kraj ploče, pre nego što se usudila da pogleda imena na njoj. Nizala su se imena njene porodice, najpre bake pa roditelja, sestre, a onda i ime njenog verenika koji je odbio da dođe ovamo sa njom. Gledajući ta imena Amanda nije osetila bol, osetila je neku vrstu olakšanja. Možda je to bilo zbog citata koji su bili ispod svakog imena. Citati koji su, po njenom mišljenju, opisivali tu osobu.

Sela je na pod kraj ploče, gurnuvši cveće malo dalje od sebe. Izvadila je album sa najdražim slikama i krenula da lista, uživajući u trenutku.